-Pi­še: Dra­go­ljub Pa­vi­će­vić

Pro­ces pri­dru­ži­va­nja Sr­bi­je Evrop­skoj Uni­ji za­pra­vo je ša­re­na la­ža ko­jom se že­li ko­nač­no ot­ki­nu­ti Ko­so­vo, što je 15 od­sto srp­ske te­ri­to­ri­je.
Po­mi­nja­nje da­tu­ma mo­gu­ćeg ula­ska u EU 2025. go­di­ne sa­mo je pre­va­ra u tre­nut­ku kad me­đu­na­rod­ne okol­no­sti idu na­ru­ku Sr­bi­ji. Ko­je me­đu­na­rod­ne okol­no­sti? Špa­ni­ja je uspje­la da blo­ki­ra po­mi­nja­nje pri­dru­ži­va­nja Ko­so­va Evrop­skoj uni­ji zbog ja­ča­nja se­pa­ra­ti­stič­ke vo­lje Ka­ta­lo­ni­je.
Ru­si­ja je sprem­na da po­dr­ži bor­bu Sr­bi­je za rje­še­nje pro­ble­ma Ko­so­va. Pet ze­ma­lja EU do­sled­no, za­sad, is­tra­ja­va od­bi­ja­ju­ći da pri­zna Ko­so­vo kao sa­mo­stal­nu dr­ža­vu.
Ma­lo je po­lju­lja­no po­vje­re­nje u Ko­so­vo glav­nih spon­zo­ra oti­ma­nja od Sr­bi­je zbog od­bi­ja­nja for­mi­ra­nja su­da za rat­ne zlo­či­ne. Po­red to­ga Ko­so­vo ni­je ura­di­lo ni­šta oko for­mi­ra­nja za­jed­ni­ce srp­skih op­šti­na. Sti­dlji­vo, ali je po­čeo pro­ces po­vla­če­nja pri­zna­va­nja Ko­so­va. Ni­je ne­mo­gu­će, ma­kar te­o­rij­ski, da to ura­de i ne­ke evrop­ske ze­mlje.
I da­lje sko­ro po­lo­vi­na ze­ma­lja čla­ni­ca UN ni­je pri­zna­la Ko­so­vo. Re­zo­lu­ci­ja 1244 još je ži­va.
De­vet­na­est go­di­na oti­ma­nja ko­sov­ske te­ri­to­ri­je ni­je sta­bi­li­zo­va­lo ni ko­sov­sko dru­štvo, ni­ti in­sti­tu­ci­je, a po­naj­ma­nje eko­no­mi­ju. Svjet­ski moć­ni­ci su po­ma­lo umor­ni od ko­sov­skog pi­ta­nja.
Za­to se ne­ko­li­ko za­pad­no­e­vrop­skih i sje­ver­no­a­me­rič­kih ze­ma­lja žu­ri da, pri­ti­ska­ju­ći i ucje­nju­ju­ći Sr­bi­ju član­stvom u EU, obe­ća­va­ju­ći član­stvo oko 2025. pot­pu­no iz­ne­na­da, jer je sa­mo pri­je ne­ko­li­ko mje­se­ci iz Bri­se­la po­ru­če­no da pro­ši­re­nja sko­ri­je ne­će bi­ti.
Vu­či­će­ve i Da­či­će­ve iz­ja­ve po­sled­njih mje­se­ci do­volj­na su osno­va za spe­ku­la­ci­je da je Sr­bi­ja sprem­na da odo­bri sto­li­cu u UN Ko­so­vu, a da za­uz­vrat do­bi­je sje­ver Ko­so­va i eks­te­ri­to­ri­jal­nost ma­na­sti­ra u osta­lim dje­lo­vi­ma. Je­dan moj pri­ja­telj je na­pi­sao da bi bio spre­man da sve opro­sti Vu­či­ću ako us­pi­je da po­me­nu­to ostva­ri.
Ako je Vu­či­ću ne­ko od evrop­skih ili ame­rič­kih moć­ni­ka obe­ćao sje­ver Ko­so­va, pre­ra­no je Da­čić kao šef di­plo­ma­ti­je lan­si­rao pri­ču ko­ju pa­ra­fra­zi­ram ka­ko ,,i Sr­bi­ja tre­ba ne­što da do­bi­je.” Ako o po­dje­li tek tre­ba da se pre­go­va­ra, Vu­čić i Da­čić su u ovoj fa­zi on­da na­pra­vi­li još ve­ću gre­šku. Jer, ot­kri­va­ti u po­čet­noj fa­zi kraj­nji cilj pre­go­vo­ra kla­si­čan je pri­mjer ne­po­zna­va­nja teh­ni­ka di­plo­mat­skog pre­go­va­ra­nja.
Šta je do­ve­lo do na­glog za­o­kre­ta u re­to­ri­ci iz Bri­se­la i do po­mi­nja­nja mo­gu­ćeg član­stva 2025. go­di­ne? Strah od sna­žni­jeg i du­bljeg upli­va Ru­si­je na pro­stor biv­še Ju­go­sla­vi­je.
I dok Sr­bi­ju i Cr­nu Go­ru tje­ra­ju da se oka­nu Ru­si­je, Nje­mač­ka je, re­ci­mo, pot­pi­sa­la pr­ve pa­pi­re za iz­grad­nju ga­so­vo­da ,,Sje­ver­ni tok 2’’. Ne­ma vi­še pre­pre­ka, ba­rem sa Nje­mač­kom. Pred­sto­ji pro­ces iz­da­va­nja do­zvo­la u Dan­skoj, Šved­skoj i Fin­skoj. Oče­ku­je se ve­li­ki po­li­tič­ki pri­ti­sak Ame­ri­ke na Dan­sku ka­ko bi blo­ki­ra­la iz­grad­nju ,,Sje­ver­nog to­ka 2’’. Ti­ler­son je već u Polj­skoj, ko­ja se ta­ko­đe pro­ti­vi grad­nji, sna­žno iz­ra­zio su­prot­sta­vlja­nje grad­nji ,,Sje­ver­nog to­ka 2’’. Ako bi gas po­te­kao ,,Sje­ver­nim to­kom 2’’, struč­nja­ci su pro­ci­je­ni­li da bi ta­da mo­glo do­ći do sni­že­nja ci­je­ne ru­skog ga­sa za 13 pro­ce­na­ta. Evrop­ske ze­mlje uvo­ze iz Ru­si­je 34 od­sto od ukup­nih po­tre­ba za ga­som.
Za­mi­sli­te, usred sank­ci­ja Ru­si­ji. Bri­ta­ni­ja je ne­ko­li­ko pu­ta po­ve­ća­la uvoz ga­sa iz Ru­si­je od mo­men­ta uvo­đe­nja sank­ci­ja zva­nič­ni­ci­ma iz Mo­skve.
Fran­cu­ska je od­bi­la da is­po­ru­či dva ,,Mi­stra­la” Ru­si­ji zbog sank­ci­ja, ali joj je vra­ti­la sve mi­li­jar­de ko­ji­ma je Ru­si­ja pla­ti­la no­sa­če.
Naj­ve­ću šte­tu od sank­ci­ja Ru­si­ji tr­pe ma­le evrop­ske ze­mlje ko­je su iona­ko u ve­li­kim eko­nom­skim ne­vo­lja­ma. Ki­par, Grč­ka, Hr­vat­ska... Ve­li­ki, i po­red sank­ci­ja, umi­ju da za­šti­te svo­je in­te­re­se. Ma­li se da­ve u ne­ma­šti­ni. To su dvi­je Evro­pe. Za­pad­na bo­ga­ta i is­toč­na si­ro­ma­šna. Ta­ko je od dav­ni­na. I po­tra­ja­će!
A Sr­bi­ja i Cr­na Go­ra, naj­si­ro­ma­šni­ji šam­pi­o­ni evro­in­te­gra­ci­ja, umje­sto si­ro­ma­še­nja, ra­za­ra­nja i za­tva­ra­nja fa­bri­ka, uki­da­nja rad­nih mje­sta pod pla­štom re­for­mi na pu­tu do EU, mu­dri­je bi bi­lo da ka­pi­tal i in­ve­sti­ci­je po­tra­že ta­mo gdje ih ne­će po­li­tič­ki, eko­nom­ski i voj­no ucje­nji­va­ti.